Шта је значење снова?
Значење снова
Шта наши снови желе да саопште? Одговор на најчешћа питања о значењу снова од стране научника пар екцелленце фасцинантног света снова. Интервју са професором Робертом Панијем, професором клиничке психологије на Универзитету у Болоњи, аутором заједно са професором Марком Касонатијем из Ил Согноа
Шта је сан?
Процес снова се састоји од симулације искуства које укључује опоравак сањачеве личне прошлости. Снови су израз способности нашег мозга да решава проблеме и планира акције и оријентацију у окружењу.Зашто памтимо неке снове, а други - већину - не остављају трага?
Сећање на сан, то је оно што остаје од сна, зависи од функције коју су обављали током процеса сна. Већина снова се не сећа зашто су исцрпели своју функцију детоксикације од малих стресних догађаја током дана. Као да су обављали функцију метаболизма свакодневних искустава (или претходних дана): на тај начин су реконституисали сопствени идентитет. Другим речима, сан је веома специфична мисаона активност која служи да се „састави крај с крајем“ у вези са основном сликом коју човек има о себи.Снови који се памте, они које памтимо у пракси, имају индикативније и дубље значење. Ако се сећају, то је зато што нису завршили своју функцију варења неких значајних догађаја из свог свакодневног живота, па стога остају свесни. Помало као да кажемо да они остају у 'чворовима чешља' између сна и свести. Али то не значи да се снови односе на трауматичне или веома стресне и драматичне догађаје.
Да ли је истина да нема ноћи без снова?
Да, истина је осим ако се субјект непрестано буди и мучи.Да ли је истина да сви сањамо?
Сан је врста мисли која, уз одсуство свесне будности, следи сопствену логику другачију од логике будности. Има сопствену синтаксу и граматику, сачињену од слободних веза, кондензација, померања предмета, симболичких трансформација без привидне логике. Када спавамо, имамо више времена за размишљање, маштање и представљање искустава са којима се нисмо помирили. Наш ум тражи ред, уверење да реконструише слику о нама. Сањајући о њима покушавамо да сваримо, уредимо искуства према одређеној логици која нас може орасположити: на тај начин им дајемо провизорни смисао. Можемо рећи да сви сањамо јер сви некако размишљамо.Да ли је тачно да се не зна зашто сањате (као што се у неурологији не зна зашто спавате)?
Не. То је познато јер сањамо и спавамо: одмарамо се да бисмо детоксиковали психофизички организам од токсина тела и ума (духова који опијају наш ум).Да ли је истина да обично постоји нека унутрашња слабост у пореклу снова?
Не, није увек тако. Неки стресни догађаји, који се не метаболишу, стварају анксиозност, а самим тим и анксиозне снове. Али није аутоматски да сви снови настају из унутрашње слабости. Постоје снови о срећним ситуацијама које ипак могу да изразе сталну промену у нечијем постојању, на пример сањање о трудноћи, венчању, новој љубави, успешном послу, свим догађајима који захтевају пажњу и размишљање.Да ли је искуство сна исто или различито за сваког од нас?
Снови представљају наше мисли те ноћи и веома су променљиви. Често служе физиолошки и психолошки да одрже наш синтетички идентитет људи и да нам помогну да прилагодимо оно што још није фиксирано. Неки снови су заборављени јер су извршили своју функцију преуређивања 'датотека' ума, други остају у сећању на одређено време. Посебно се сећамо тих смислених снова јер они још нису завршени или нису решили оно што нам је предложено. Често сте се пробудили и ваш сан можда није завршио вашом освежавајућом функцијом.Можемо ли рећи да су снови репрезентативни за нешто и да ли можете објаснити шта утиче на оно што сањамо?
Горе изложеном дискурсу може се додати да снови имају субјективну специфичност такође засновану на неурофизиолошком стању субјекта.На пример,можемо узети у обзир колико РЕМ фаза субјект сања о сатима сна које је заправо спавао: РЕМ фаза (брзо кретање очију) се назива пароксизмална јер упркос томе што има нулти мишићни тонус, омогућава луцидност одређеног размишљања у сну у поређењу са остале 4 фазе спавања. Значење снова природно зависи и од интрапсихичког света самог субјекта, односно сањара. Под овим другим подразумевамо комплекс унутрашњих саговорника, односно ликова који заузимају улогу у нашој психи, а који заузимају сцену сна. Они су можда изведени из прошлих искустава, чак и веома удаљених, и могу се субјективно доживети као добри или лоши, баш као у бајкама. У сну као да се стога води дијалог са Егом, односно психичким представником Централног нервног система, којег по конвенцији и симболичкој инстанци сматрамо нашим главним режисером, посматрачем и протагонистом самих снова.Начин на који живимо искуства произилази из сугестија које нам дају наши унутрашњи карактери и из начина на који можемо да им посредујемо. На пример, ако су унутрашњи карактери, посебно они који потичу из прошлости, веома садистички, прогони и криви, унутрашњи гласови који нам говоре превладавају над егом: Сопство пати и разболијева се. Због тога се вероватно јављају мучни снови, који имају карактер ноћне море, што такође може довести до буђења. Насупрот томе, када нам унутрашњи карактери верују, они могу да нам подигну самопоштовање, расположење је боље и већа је вероватноћа да ћемо имати мање узнемирујућих снова.